REKONSTRUKCIJA KABE

Objavljeno Jauar 2015// priredila Sanela Vukić


Kada je Muhammedu, alejhisselam, bilo trideset i pet godina, Kurejšije su odlučile obnoviti Kabu. U to vrijeme rođena je Poslanikova najmlađa ćerka – hazreti Fatima, a i hazreti Alija postao je član njegove porodice.

Razlog obnavljanja Kabe bio je u činjenici što je to zdanje bilo veoma staro pa je postojala bojazan da se sruši. Kaba je, inače, sagrađena još u vrijeme Ibrahima i Ismaila, alejhisselam, i bila je napravljena samo od velikog kamenja, bez žurbe koja bi to kamenje povezivala. U sirama se navodi da Kaba tada nije imala krova tako da su lopovi lako mogli da pokradu nakit i druge dragocjenosti koje su unutar Kabe bile pohranjivane. Uz to, pucanje brane Irem uzrokovalo je veliku poplavu tako da je staro zdanje Kabe moglo da se sruši svakog momenta.

U vrijeme kada su Mekkelije razmišljale o obnovi Kabe, u blizini Džidde, more je na obalu izbacilo lađu nekog rimskog trgovca, koja se tu razbila. Kurejšije su uzele njene daske i pripremile ih za krov Kabe. U Mekki je tada živio i jedan Kopt koji je bio vješt majstor, pa je dogovoreno da i on pomogne u popravci Kabe. S obzirom da je Kaba i u predislamskom periodu bila Arapima sveti hram, odlučeno je da prilozi koji će biti davani za njenu rekonstrukciju budu isključivo od imetka koji je stečen na legalan način; imetak stečen na osnovu kamate, prevare, krađe i slično nije dolazio u obzir. 

Kabu je trebalo prvo srušiti do temelja s kojih su je podigli Ibrahim i Ismail, alejhisselam, ali podučenu ranijim dešavanjima u vezi s Kabom kada je Ebreha s vojskom krenuo da je sruši, Kurejšije su oklijevale s tim. Bojali su se da ih, kao i Ebrehu i njegovu vojsku, ne zadesi neka katastrofa. Nakon izvjesnog vremena, kada je postalo očito da će Kaba uskoro sama da se sruši, vidjeli su da moraju početi. S rušenjem je otpočeo El-Velid ibnu-l-Mugire (otac velikog vojskovođe Halida ibn Velida), a ostali su krenuli za njim kada su vidjeli da se njemu nije ništa desilo. Kada je srušena do Ibrahimovih i Ismailovih temelja. U toj rekonstrukciji i građenju Svetog hrama učestvovao je i Muhammed, alejhisselam, noseći kamenje i materijal za izgradnju.

Svako arapsko pleme imalo je dio Kabe koji je trebalo izidati. Nesporazum je nastupio kada se došlo do Hadžeru-l-esveda (Crnog kamena). Svako pleme je smatralo da njima treba da pripadne čast njegovog postavljanja. Ta prepirka se toliko zaoštrila da su gotovo posegli za oružjem. Tada je, navodi se u nekim predajama, Ebu Umejje ibnu-l-Mugire koji je u to vrijeme bio najstariji Kurejšija, kazao: „Dajte da vam u tome presudi prvi čovjek koji uđe na vrata ovoga hrama!“ Svi su pristali na to, i usmjerili svoje poglede u tom pravcu. Prvi koji je ušao bio je Muhammed, alejhisselam, a Kurejšije su, kada su ga ugledale, povikale: „El-Emin! El-Emin! – Pouzdani! Pouzdani!“, i svi su se složili da im on presudi u tom sporu.

Muhammed, alejhisselam, je zatražio da se donese jedan prekrivač koji je potom raširio po zemlji i na njegovu sredinu stavio Hadžeru-l-esved. Zatim je zatražio da poglavari zavađenih plemena pristupe i da svako od njih uzme za rub prekrivača i zajednički ga podignu. Kada su to učinili, Muhammed, alejhisselam, je svojom rukom uzeo Hadžeru-l-esved i postavio ga na njegovo mjesto u zdanju Kabe. Na taj način, spor je riješen i svi su bili zadovoljni. Takvim postupkom Poslanik, alejhisselam, pokazao je veliku razboritost i mudrost, što uvjerljivo govori o njegovim sposobnostima da iznalazi rješenja u konfliktnim situacijama, a te osobine bile su itekako potrebne u njegovoj poslaničkoj misiji.

(„Sira: životopis poslednjeg Allahovog poslanika“, Safvet Halilović, 4. Izdanje, Sarajevo: Dobra knjiga, Zenica: Islamski pedagoški fakultet, 2013., 124-125.)