U KUĆI HAZRETI HATIDŽE

Objavljeno Decembar 2014// priredila Sanela Vukić

Nakon ženidbe Hatidžom i vjenčanog dara (mehr) koji je iznosio dvadeset deva, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, prešao je da stanuje u Hatidžinoj kući. Nastavio se baviti trgovinom i na taj način zarađivati za sebe i svoju porodicu. Potrebno je istaći da je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, s obzirom da je postao muž izuzetno bogate žene (biografi navode da je trgovina hazreti Hatidže bila toliko velika da je bila ravna trgovini cijelog plemena Kurejš), mogao da se ne opterećuje svim poslovima kojima se dotad bavio, ali on to nije prihvatio; nastavio je da živi od svog truda i da ne treba biti na teret drugima, jer to je jedan od zahtjeva dostojanstvenog i časnog načina života. Oni koji tako postupaju zaslužuju da ljudi njih gledaju s respektom i poštovanjem. Toga posebno treba da budu svjesni oni mladići koji priželjkuju da se ožene djevojkama iz bogatih porodica, prvenstveno zbog materijalnih razloga. Po islamskom učenju, supruga ima pravo da u braku posjeduje vlastiti imetak i da njime samostalno raspolaže, a muž je dužan da izdržava ženu i porodicu.

U idiličnom porodičnom ambijentu koji je bio ispunjen velikom ljubavlju, slogom, međusobnim razumijevanjem i pomaganjem, Poslanik, alejhisselam, provodi sa hazreti Hatidžom najljepše dane svoga života.
Zbog izvanrednih osobina koje su krasile hazreti Hatidžu, Allah njome bio zadovoljan, kao suprugu i majku, te njen velike pažnje prema Muhammedu, alejhisselam, ona je uživala posebnu Poslanikovu ljubav i poštovanje. Ljubav prema njoj Poslanik je ispoljavao cijelog života, čak i nakon njene smrti koja će se desiti 10. godine po poslanstvu.

U brojnim predajama, koje su zabilježene u relevantnim hadiskim djelima, navodi se da je Poslanik, alejhisselam, često spominjao hazreti Hatidžu. Poznati hadiski autoritet imam Ibn Abdulberr, kaže: „Preneseno je u više predaja da je Poslanik, alejhisselam, rekao: „Hatidža, Džibril (melek koji dostavlja Objavu od Allaha Uzvišenog poslanicima) ti šalje selame“, a u nekim predajama se kaže: „Muhammede, prenesi selam Hatidži od njenog Gospodara (tj. Allaha Uzvišenog)!
Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Četiri najbolje žene na dunjaluku su: Merjem bint (kći) Imran, Asija bint Muzahim – žena Fir'avnova (faoraonova), Hatidža bint Huvejlid i Fatima bint Muhammed.

El-Buhari i Muslim bilježe predaju u kojoj se navodi da je jednom prilikom melek Džibril došao Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i tražio od njega da Hatidži prenese selame od Allaha Uzvišenog i da je obraduje dvorcem koji je za nju pripremljen u Džennetu.

Riječi posebne hvale kojima je Poslanik, alejhisselam, iskazivao svoju ljubav i poštovanje prema hazreti Hatidži izazivale su ljubomoru ostalih njegovih supruga. O tome hazreti Aiša, radijallahu anha, priča: „Nisam ni prema kome osjećala toliku ljubomoru kao prema Hatidži, iako nisam živjela s njom. Razlog je bio to što je Poslanik, alejhisselam, mnogo spominjao Hatidžu. Štaviše, on je nekada znao zaklati ovcu pa je podijeliti Hatidžinim prijateljicama.“

U drugoj predaji navodi se da je Aiša, radijallahu anha, rekla: „Kada bi Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, spomenuo Hatidžu, on bi je mnogo hvalio. Jednoga dana sam osjetila veliku ljubomoru, pa sam rekla: „Koliko li samo spominješ tu krezubu staricu! Allah ti je dao ženu bolju od nje!“ Ne!' Odgovorio je Poslanik, 'Allah mi nije dao ženu bolju od nje! Ona mi je povjerovala onda kada mnogi nisu htjeli da vjeruju; ona je potvrdila da govorim istinu onda kada su me mnogi u laž utjerivali; ona me je pomagala svojim imetkom u vremenu kada su to drugi odbili; Allah mi je sa njom podario djecu, a nije sa drugim ženama!“
Hazreti Hatidža, radijallahu anha, umrla je u Ramazanu desete godine po poslanstvu, ubrzo nakon prekida mušričkog bojkota prema muslimanima. To se, dakle, desilo tri godine prije hidžre u Medinu. Zbog težine tog događaja Poslanik je tu godinu nazvao Amu-l-huzn (Godina žalosti). Hazreti Hatidžu su ogasulile Ummu Ejmen, Poslanikova robinja koju je naslijedio od oca (Njeno ime je Bereka, a Ummu Ejmen je njen nadimak. U nekim sirama se navodi da je ona odgojila Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nakon smrti njegove majke Amine. Na dan svog vjenčanja sa Hatidžom, Poslanik je oslobodio Bereku, koju su potom udali za jednog čovjeka u Jesrib. Iz tog braka se rodio Ejmen po kojem je ona prozvana Ummu Ejmen – Majka Ejmenova.) i Ummu-l-Fadl, žena Poslanikovog amidže Abbasa. U kabur ju je spustio lično Allahov Poslanik, sallallahu  alejhi ve sellem, bez klanjanja dženaza-namaza koji u to vrijeme još nije bio propisan. Ukopana je na brdu El-Hadžun, iznad Mekke.

(„Sira: životopis poslednjeg Allahovog Poslanika“, Safvet Halilović, 4. Izdanje, Sarajevo: Dobra knjiga, Zenica: Islamski pedagoški fakultet, 2013., str., 99-101.)