Koristi jezika(Dova I – dio)

Objavljeno Jan 2015 // Izvor www.islam-bar.org

Džemat “Novi Bar“ 09.01.2015 god. Imam, hatib i mualim Edin ef. Peković
Uvaženi džemate, Uzvišeni Allah dž.š., u prvim ajetima koji su objavljeni ističe da je čovjeku data  blagodat govora, korištenja jezika da se uči dova, da se zikri, uči Kur'an, uče salavati i  govore lijepe riječi. Mi ćemo za ovu hudbu i za nekoliko narednih hudbi  uzeti dovu, učenje dove i njene adabe zbog velikog hajra koje možemo imate od same dove kako ćemo i vidjeti kroz ova izlaganja.
Allah, dž.š., naređuje da se dova čini. On je zapovjedio ljudima da od Njega traže i ponizno Ga mole, obećavši da će im dove uslišavati i njihove molbe ispunjavati.
Prenosi se od Nu'mana ibn Bešira da je Allahov Poslanik a.s.,rekao:
عنْ نُعْمانَ بْنِ بَشِيرٍ أنَّ رسولَ اللهِ صلى الله عليه و سلم قال: الدُّعاءُ هوَ العِبادَةُ.(ادْعونى أستجِبْ لكم إنَّ الذينَ يَسْتَكْبِرُونَ عنْ عِبادَتِى سيَدْخُلونَ جهنَّمَ داخرينَ)(أحمد و مؤلفون سنة)
Prenosi se od Nu'mana ibn Bešira da je Allahov Poslanik, a.s., rekao:“Dova je ibadet“, zatim je proučio:“Pozovite Me i zamolite, Ja ću vam se odazvati! Zbilja oni koji se ohole pred time da mi  u ibadetu budu ući će, sigurno, u Džehenem poniženi.“
Takođe, Abdurezak prenosi od Hasana da su ashabi upitali Allahovog Poslanika a.s.,:
عنْ عبدِ الرَّزاقَ عنِ الحسَنِ أنَّ أصحابَ رسول الله صلى الله عليه و سلم سأَ لوهُ: أينَ ربُّنا؟فأنزل الله تعالى: وإذا سأَلكَ عبادِ عنِّى فإنِّى قريبٌ أُجيبُ دعْوَةَ الدَّاعِ إذا دعانِ.
Abdurezak prenosi od Hasana da su Ashabi upitali Allahovog Poslanika, a.s., „Gdje je naš Gospodar?“, pa je Allah dž.š., objavio: „Kada te robovi Moji pitaju za Mene, Ja sam sigurno blizu, odazivam se molbi molitelja kad Me zamoli“.
Od Ebu Hurejre se prenosi da je Vjerovjesnik a.s., rekao:
عنْ أبي هريرةَ رضِيَ اللهُ عنه أنَّ رسولَ اللهِ صلى الله عليه و سلم قال: ليْسَ شَيْئٌ أكْرَمُ على اللهِ منَ الدُّعاءِ (ترمذي و إبن ماجة)
Od Ebu Hurejre se prenosi da je Vjerovjesnik a.s., rekao: „Ništa nije kod Allaha plemenitije od dove.“
Dova spašava čovjeka od poteškoća ako se sjetio Allaha dž.š., u blagostanju a kako nam kaže Poslanik a.s., u hadisu koga bilježi Imam Tirmizi:“Koga raduje da mu se Allah Uzvišeni odazove u nedaćama i brigama neka što više čini dovu u blagostanju“, a onda u hadisu kudsi  koji bilježi Ebu Ja'la se kaže:
عنْ أنَسٍ عنِ النَّبىِّ صلى الله عليه و سلم فيما يَرْوِيهِ عنْ ربِّهِ عزَّ و جلَّ قال: أرْبَعُ خِصالٍ: واحِدَةٌ مِنهُنَّ لي و واحدةٌ لكَ, وواحدَةٌ فيما بَيْني و بَيْنَكَ,
  و واحدة فيما بَيْنكَ و بينَ عِبادي, فأمَّا التي لي, لا تُشْركْ بِي شَيْئاً, و أمّاالتي لكَ, فما عَمِلْتَ مِنْ خَيرٍ جَزَيْتُكَ علَيهِ,
و أمَّاالَّتي بَيْنَكَ و بَيْنَ عِبادي فارْضِ لهم ما تَرْضَى لِنَفْسِكَ. (أبو يعْلى)
Enes kaže da je Vjerovjesnik, a.s., od svoga Gospodara prenio sljedeće riječi: „Četiri su prava: - Jedno pripada Meni, drugo je tvoje, treće je između Mene i tebe i četvrto je između tebe i Mojih robova. Moje pravo jeste da mi nikog ne smatraš ravnim, a tvoje pravo jeste da te nagradim za svako dobro djelo koje uradiš. Pravo koje dijeliš sa Mnom jeste da ti činiš dovu a Ja da ti to uslišam, a pravo koje je između tebe i Mojih robova jeste da tolerišeš ono što i samom sebi tolerišeš“. Kada bi mi samo ovo zadnje ispoštovali bili bismo na zavidnom nivou imana i naše bi dove sigurno bile kabulnije a i pravilo je bilo kod naše uleme da budu strogi prema sebi a blagi prema drugima!
Dova je takav ibadet koji se vjerniku naredjuje i prekoravaju se oni koji se Njemu Uzvišenom dovom ne obraćaju. Kod nas ljudi je situacija da ako nam neko stalno po nešto traži mi se ljutimo i takvu osobu izbjegavamo, medjutim kod Stvoritelja je takvo da, što mu se više obraćamo sa dovama i željama, On nas više voli  i bliži smo Njemu. Kaže se u hadisu:
منْ لمْ يسْأَلِ اللهَ يَغْضِبْ عليهِ
„Ko od Allaha ne traži on se na njega ljuti.“
Dove kojima molimo i ištemo od Stvoritelja će nam inšala donjeti hajra na ovom dunjaluku ali i na ahiretu, otkloniti poteškoće ili neke belaje koji trebaju zadesiti čovjeka, pa se tako kaže u hadisu od Aiše r.a.,
عنْ عائِشَةَ رضي الله عنها قالتْ: قال رسول الله صلى الله عليه و سلم: لا يُغْني حَذَرٌ مِنْ قَدَرٍ, و الدُّعاءُ يَنْفَعُ ممَّا لَمْ يَنْزِلْ, و إنَّ البَلأَ لَيَنْزِلُ فَيَلْقاهُ الدُّعاءُ فيَعْتَلجانِ.
 (البزّار, طبران و حاكم و قل سنده صحيح)
Od Aiše se prenosi da je Poslanik, a.s., rekao: „Opreznost nikoga neće spasiti od sudbine, ali će dova koristiti u onome što se već dogodilo a i u onome što će se tek desiti. Nedaća se spusti, te je dova sretne i bori se s njom do Sudnjeg dana.“
U hadisu koji bilježi imam Tirmizi, od Selmana r.a.,da je Allahov Poslanik a.s., rekao:
عنْ سَلمانَ الفارِسيِّ رضي الله عنه أنَّ رسول الله صلى الله عليه و سلم قال: لا يَرُدُّ القضاءَ إلاَّ الدُعاءُ و لا يزيدُ في العُمُرِ إلاَّالبِرُّ(ترمذي و قال حديث حسن غريبٌ)
Od Selamana se prenosi da je Allahov Poslanik, a.s., rekao: „Sudbinu ne može ništa promjeniti izuzev dove, a životni vijek ne može ništa produžiti izuzev dobročinstva.“
U jednoj hikaji se kaže:
Jedne prilike kada je Musa a.s., išao po objavu na Turi Sina konačio je kod jedne pobožne porodice koja nije imala djece te su Musa'a a.s., zamolili da se obrati Allahu dž.š., s pitanjem žašto nemaju djece i hoce li imati djece. Musa a.s., prihvati emanet ove porodice pa kada je bio na Turi Sina zamoli Allaha, dž.š., da mu kaže za ovu porodicu i njihov hal. Odgovor je bio da je zapisano da oni nemaju djece. Vrativši se sa Turi Sina Musa a.s., prenese ovu vjest bračnom paru našta se oni jako rastužiše i Musa a.s., ode od njih ostavljajući ih uplakane. Nekoliko dana nakon Musa a.s., ovu porodicu posjeti hazreti Hidr i vidjevi bračni par tužan upita ih šta se zbilo i zašto su tužni. Objasniše mu da su Allahu dž.š., u ibadetu te da su molili Musa'a da upita Gospodara za njihov porod i želju da imaju djece i da im je Musa a.s., rekao odredbu da je zapisano da nemaju djece. Saslušavši ih hazreti Hidr im reče: „Obraćajte se Allahu dž.š., sa stalnim i čestim dovama i Allah će ako su vaše dove iskrene vašu dovu kabul učiniti“. Porodica posluša Hidrov savjet te se njihov život obogati stalnim učenjem dove. Nakon ovog dogadjaja prodje nekoliko godina pa jedne prilike Musa a.s., put nanese blizu one kuće te riješi da ih obiđe i zijaret učini.Stigavši kod kuće ovog bračnog para začudi se kad u dvorištu kuće  vidje malog dječaka kako se igra. Njegovo čudjenje još bi veće kad mu onaj bračni par objasni kako ih je zijaretio misteriozni čovjek(hzr.Hidr) i da im je rekao da budu uporni u dovama. Malo postidjen Musa a.s., ode na turi Sina i obrati se Allahu dž.š.,: Gospodaru, rekao si mi da je zapisano da oni nemaju djece, ja sam im to prenio i danas se osramotio kada sam vidio da si im dijete podario“a Uzvišeni Allah mu objavi: „Musa, oni su Mene toliko dovili i molili njihovim čistim srcima i tijelima da sam Ja njihovu sudbinu promjenio i dovu im ukabulio.“
Nastavit cemo insala sledece hudbe sa adabima dove.