HUDBA, "Ponašanje u džamiji (II dio)" - Edin ef. Peković

Objavljeno Jan 2015 // Izvor www.islam-bar.org

Poštovani prisutni, prošle džume smo započeli temu o ponašanju u džamiji. Spomenuli smo važnost uzimanja abdesta kod svoje kuće(za onoga ko je u mogućnosti), smirenog hodanja do džamije, ulaska u džamiju desnom nogom, nazivanja selama umjerenim tonom, vođenja računa da se ne prolazi ispred klanjača i nemogućnosti rezervacije mjesta u džamiji.
U džamiji treba izbjegavati svaki  razgovor u vezi dunjaluka i dunjalučkih interesa. Allahova kuća je predviđena za namaz, učenje Kur'ana,zikr, učenje i poučavanje i mora se voditi računa da se ne remeti harmonija te kuće. U predanjima od Ibn Mesuda i Enesa ibn Malika se prenosi da je poslanik a.s., upozorio:“U vremenu pred nastupanje smaka svijeta, pojavit će se narod koji će sjedjeti u džamijama u kružocima, čiji će predmet razgovora biti dunjaluk. Ne sjedite sa takvima. Allah se neće takvima smilovati“.(ibn Hiban, Hakim i Taberani, Sahih). Ukoliko se želi postići Allahovo zadovoljstvo i dova meleka naš boravak i sjedenje u džamiji mora imati za cilj iščekivanje namaza, učenje Kur'ana i učenje korisnog znanja.
Prije nego se sjedne u džamiju sunet je i spada u lijepo ponašanje da osoba klanja dva rekata nafile namaza tj. dva rekata 'tehijetul mesdžida' . U hadisu koga bilježi imam Ahmed i autori djela Kutubus-site se kaže:
عَنْ أَبِي قَتادَةَ رَضِيَ اللهُ عنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَ سلّم قال: إذَا جاءَ أَحَدُكُمْ الْمَسْجِدَ فَلْيُصَلِّ سَجْدّتَيْنِ مِنْ قَبْلِ أَنْ يَجْلِسَ.( أحمد,وَ كتب الستة)              
Ebu katade prenosi da je Vjerovjesnik, a.s., rekao: „Kada neko od vas dođe u džamiju, neka klanja dva rekata prije nego što sjedne.“
Medjutim treba voditi računa o vremenu u kome je mekruh da se obavlja namaz a kako je došlo u raznim predajama od kojih je i predaja koju bilježi Buharija i Muslim u kojoj se kaže:
عنْ أَبِي سَعِيدٍ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صلى اللهُ عَليهِ و سلّم قال: لا صَلاةَ بَعْدَ صَلاةِ الْعَصْرِ حَتَّى تَغْرُبَ الشَّمْسَ, وَ لا صَلاةَ بَعْدَ صلاةِالْفَجْرِ حَتَّى تَطْلُعَ الشَّمْسُ.(بخاري وَ مسلم)
Ebu Seid prenosi da je Božiji Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Ne smije se klanjati poslije ikindije sve dok sunce ne zađe, niti poslije sabaha dok sunce ne izađe.“
U drugoj predaji koju bilježi imam Ahmed i Muslim od Amr ibn Abese se kaže:

عُمْرُوبْنُ عَبَسَةَ قالَ: قُلْتُ: يا نَبِيَّ اللهِ, أَخْبِرْنِي عَنِ الصَّلاةِ, قال: صَلِّ صَلاةَالصُبْحِ ثُمَّ أَقْصِرْ عَنِ الصَّلاةِ حَتَّى تَطْلُعَ الشَّمْسُ وَ تَرْتَفِعَ, فَإنَّها تَطْلُعُ بَيْنَ قَرْنَيْ شَيْطان   وَ حِينَئِذٍ يَسْجُدُ لَها الْكُفَّارُ, ثُمَّ صَلِّ فَإنَّ الصَّلاةَ مَشْهُودَةٌ مَحْضُورَةٌ حَتَّى يَسْتَقِلَّ الظِّلُّ بِالرَّمْحِ ثُمَّ أَقْصِرْ عَنِ الصَّلاةِ فَإنَّ حِينَئِذٍ تُسَجَّرُ جَهَنَّمُ فَإذا أَقْبَلَ الْفَيْئُ فَصَلِّ    فَإنَّ الصَّلاةَ مَشْهودَةٌ مَحْضُورَةٌ حَتَّى تُصَلِّيَ العَصْرَ ثُمَّ أَقْصِرْ عَنِ الصَّلاةِ حَتَّى تَغْرُبَ فَإنَّها تَغْرُبُ بَيْنَ قَرْنَيْ شَيْطَانٍ وَ حِينَئِذٍ يَسْجُدُ لَها الكُفَّارُ.(أحمد,مسلم)
Amr ibn Abesa kaže: „Upitao sam Allahovog Poslanika, s.a.v.s., o namazu. On mi reče: „Klanjaj sabah i nakon toga prestani, sve dok sunce ne izađe i uzdigne se. Doista ono izlazi između šejtanskih rogova, i tada mu se nevjernici klanjaju. Nakon toga klanjaj, jer namaz posjećuju i gledaju meleki. Nemoj klajati ni kada sunce stigne na sredinu neba, jer se tada razbuktava Džehennem. Kada se sjenke počnu produžavati, klanjaj sve do ikindije, jer namaz posjećuju i gledaju meleki. Nakon ikindije nemoj klanjati, sve dok sunce ne zađe. Ono zalazi između šejtanskih rogova, i u tom trenutku nevjernici mu se klanjaju.“
Neki učenjaci mezheba smatraju dozvoljenim klanjati tehijetul mesžid ali naglašavaju petkom. Kada se radi o namazu koji je neko zaboravio ili prespavao Hanefije ne dozvoljavaju da se klanja u mekruh vrijeme osim ikindije a što se tiče hadisa Poslanika a.s., u kome se kaže:
عنْ أَنَسٍ رضيَ اللهُ عنْه أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليهِ وَ سلّم قال: مَنْ نَسِيَ صَلاةً فَلْيُصَلِّهَا إذا ذَكَرَها لَا كَفَّارَةَ لَها إلَّا ذَاكَ.(صحيح, ترمذي ,َ نَسائ)
Enes, r.a., prenosi da je Božiji Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Ko zaboravi namaz neka ga klanja kada se sjeti. To je jedini način iskupljenja:“
Ovaj hadis se objašnjava hadisom koji je zabilježio imam Ahmed i drugi u kome se spominje da je Poslanika a.s., i njegove ashabe jednom prilikom probudima sunčeva toplota i da su nastavili put sve dok se sunce nije uzdiglo pa tek onda klanjali sabah namaz.
Kada dodje vrijeme ezana i mu'ezin zauči ezan tada nema učenja Kur'ana, zikra i nekog razgovora vec se riječi ezana ponavljaju za mu'ezinom kako se kaže u hadisu od Ebu Seida el Hudrija:
عَنْ أَبي سَعيدٍ الخُدْرِي رَضِيَ اللهُ عنْهُ أَنَّ رَسول اللهِ صَلَّى اللهُ عليهِ وَ سلّم قال: إذَا سَمِعْتُمُ النِّداءَ فَقُولُوا مِثْلَ يَقولُ الْمُؤَذِّنُ.(أَحمد وَ كتُبُ السّتة)
Ebu Seid El Hudrijj prenosi da je Božiji poslanik rekao: „Kada čujete ezan, ponavljajte riječi ezana za muezinom.“
Osim riječi „Hajj ale ssalah i Hajj ale lfelah“ kada treba reći :“la havle we la kuwete ila billah“, a kako je došlo u predaji koju su zabilježili imam Muslim i Ebu Davud.
Na kraju da sumiramo ovu hudbu: U dzamiji ne vodimo dunjalucke price vec ucimo Kur'an, zikrimo ili citamo islamsku literaturu. Klanjamo tehijetul mesdzid vodeci racuna o mekruh vremenu. Kada se zauci ezan ponavljamo rijeci ezana za mue'azinom.

Zbog vaznosti ove teme nastavit cemo i sa trecim dijelom sledece dzume insala cime cemo zavrsiti ovu temu..